Fasada ili pročelje – lice i odelo vašeg doma
Fasada ostavlja najjači i najvažniji utisak zato što je ona prvo što posmatrač uoči prilikom susreta sa vašom kućom.
S tim u vezi nije svejedno kakvu fasadu imate s obzirom na to da ona, na određen način, predstavlja vas, porodicu ili osobu koja živi u kući.
Reč fasada potiče od latinske reči „facies“ što znači lice. Međutim, fasada nije samo lice, ona je i odelo vašeg doma zato što čuva postojanost i izdržljivost zidova svakog objekta. Stoga je veoma važno pažljivo izabrati materijal i vrstu fasade.
Nažalost, ne postoji uvek mogućnost da se bira materijal za fasadu, posebno kada je reč o određenim oblastima u celom svetu, pa i u Srbiji, koje praktikuju konkretan stil i vrstu fasade.
Izborom su često ograničene stambene zgrade u novogradnji. S druge strane vlasnici privatnih kuća i objekata mogu samostalno da izaberu boju i vrstu fasade.
Fasada- estetska i zaštitna uloga
Fasada je ono što prvo uočimo kada ugledamo određenu kuću, a njeno stanje mnogo nam govori o održavanju te građevine kao i o njenim korisnicima.
Međutim, važnija od estetske funkcije upravo je ona zaštitna. Ona se ogleda u pružanju udobnosti korisnicima ali što je još važnije i pružanju sigurnosti, kao i zaštiti nosive konstrukcije od prirodnih nepogoda i temperaturnih promena. Ta funkcija jednako je važna i kada je reč o porodičnim kućama, stanovima u zgradama ili kancelarijama.
Bitno je napomenuti koliko je termofasada važan deo svakog objekta. Naime, kod građevina koje nemaju fasadne izolacije veliki deo toplote gubi se kroz zidove, a to dovodi do ogromne potrošnje energije za grejanje. Postavljanjem termoizolacije smanjuje se gubitak toplotne energije i do 60 odsto.
Pročelje sa ili bez ventilacije
Fasade razlikujemo po:
- generalnom izgledu
- boji
- vrsti materijala
- tehnici kojom su izrađene
- načinu na koji se svojim celokupnim izgledom prilagođavaju okolini u kojoj su smeštene
Fasade, prema načinu nanošenja, mogu biti:
-
- fasade sa ventilacijom
- fasade bez ventilacije
Kada se radi fasada sa ventilacijom, nosiva ploča ne prijanja direktno na zid već se stavlja na konstrukciju od letvica. Između zida i ploče postavlja se dodatni izolacijski sloj koji poboljšava termička svojstva kuće.
Kod fasade bez ventilacije, malter se nanosi direktno na toplotno izolovanu nosivu ploču koja prijanja na sam zid.
Fasada i toplotna izolacija
Toplotna izolacija kuće rešava probleme vlage i kondenzacije, koji se javljaju zbog temperaturne razlike.
Najčešći materijali koji se upotrebljavaju u toplotnoj izolaciji su mineralna vuna, striropor i konoplja.
Fasada bez ventilacije najčešće se koristi kod porodičnih kuća i manjih objekata jer je jeftinija, jednostavnija i ne zahteva posebno održavanje.
Da biste dobili vrhunsku toplotnu izolaciju, neophodno je sa spoljašnje strane postaviti toplotni sloj celom dužinom fasade. Međutim, najbolje rešenje svakako je izgraditi zid koji je izolacija sam po sebi. To omogućavaju vrhunski Ytong materijali ili Multipor koji je odličan za izolaciju.
Na tržištu postoji veliki izbor nijansi kao i materijala za završnu obradu.Više o njima u nastavku.
Izolacijom fasade značajno smanjite potrošnju energije
Kako bi se sprečio gubitak toplote preko velikih površina spoljnih zidova, savetuje se izolacija fasade. To je posebno značajno kod starije kuće jer ona troši previše energije za grejanje.
Osim što će izolacijom fasade vlasnici kuće značajno uštedeti na troškovima grejanja, takođe se povećava vrednost ali i udobnost kuće.
Važno je izbeći greške u izolaciji fasade
Kako bi se izbegle greške, veoma je važno da izolaciju fasade postavlja stručna osoba. Nestručan rad, ne samo da će poništiti predviđenu uštedu energije, već može prouzrokovati i štetu za čiju sanaciju biste mogli da izdvojite veću sumu novca.
Do nakupljanja plesni dolazi zbog loše izolacije fasade, dok pravilna sprečava pojavu plesni i vlage zato što izolovani spoljašnji zidovi na unutrašnjoj strani imaju višu površinsku temperaturu.
Završni sloj fasade zavisi od izolacije
U zavisnosti od vrste izolacije bira se i završni sloj fasade. Razlikujemo nekoliko vrsta:
Akrilni malteri, na bazi veštačke smole, neškodljivi su za okolinu, teško zapaljivi i odbijaju vodu. Otporni su na mehanička oštećenja, uticaj toplote i čišćenje. Mogu se pronaći u velikom broju nijansi, struktura i granulacija.
Silikatni malteri, koji su na bazi silikata, najbolji su izbor za renoviranje i sanaciju starih građevina. Njihovo najznačajnije svojstvo svakako je odlična paropropustivost.
Silikonski malteri, na bazi silikonske smole, imaju odličnu vodoodbojnost, veoma su otporni na nastanak algi i gljivica i dobro podnose mehanička opterećenja.
Postoje još i silikonsko-silikatni i mineralni malteri, a svi oni se razlikuju po trajnosti, otpornosti na UV zračenje, vodonepropustivosti, paropropustivosti, otpornosti na prljanje.
Vrste fasada
Fasada od cigle
U pitanju je fasada koja je odlično rešenje jer je neuništiva osim u slučaju ako dođe u dodir sa plesnima i algama koje mogu da unište njenu supstancu.
Cigle se prave od gline i vode i obrađuju na temperaturi od 1000 stepeni. Veoma su čvrste i postojane, nemaju ograničen rok trajanja, a istovremeno zadržavaju lep oblik i izgled.
Beton
Beton ima svoje prednosti i mane. Može da se pripremi na svakom mestu i da se oboji u različite varijante, međutim neophodno je redovno održavanje u vidu čišćenja.
Drvo
Prednost drvene fasade je u tome što je ekološki neopterećena i može da se boji. Ona takođe zrači prirodnim sjajem. Međutim, ne može svako drvo da se koristi za fasadu. Takođe, ovakva fasada zahteva redovnije održavanje, tačnije trebalo bi da se boja obnavlja na svakih pet do šest godina.
Prirodni kamen škriljac
Ovaj kamen veoma je čvrst i jednostavan za održavanje te je poželjan prilikom izradnje objekata. Takođe, on doprinosi da objekat izgleda uzvišeno i elegantno što je takođe jedan od razloga zbog koga ga građevinari cene.
Malter
Mlater je jedan od najčešćih fasadnih materijala koji se u pojavljuje u mnogih zemljama. Za razliku od nekih drugih fasada, malter mora da se svakih osam do deset godina ponovo premazuje. Takođe zahteva praćenje i proveru eventualnih oštećenja na njemu.
Ostali materijali
Pored svih navedenih, prilikom gradnje koriste se i razni moderni materijali kao što su: lim, deko kamen, keramika tipa Kerlite, betonski prefarbikat tip „edil leca“, ali i inovativni materijali poput coriana (kombinacije prirodnih materijala i akrilne smole).
Svaka verzija fasadne obloge mora da ispuni jedan zahtev, a to je toplotna izolacija!
Građevinski elementi treba da zadovolje uslove toplotne izolativnosti koji su definisani koeficijentom toplotne provodljivosti. Dakle, građevinski element ima bolja svojstva toplotne izolacije ukoliko mu je koeficijent toplotne provodljivosti niži i samim tim doprinosi ukupnoj energetskoj učinkovitosti samog objekta.
Cena zavisi od vrste izolacije. Međutim, već od iduće godine, zgrade u Srbiji mogle bi da obnove fasade novcem EU fondova koji su namenjeni poboljšanju energetske efikasnosti.
Obnova fasade
Obnovom fasade kuća dobija novo lice, međutim ipak se radi više od maltera i boje. Zgrade sa starom fasadom gube veoma mnogo toplotne energije jer nemaju ili imaju nedovoljno izolacije. S tim u vezi, pri obnovi fasade važna je celovitost.
Pre nego što se počne sa obnovom neophodno je odrediti plan bilo da se radi o izolaciji fasade, novim prozorima ili obnavljanju maltera i boje. Tada fasada dobija svoje uloge, a to su zaštita i prezentacija kuće. Takođe, obnovom fasade, povećava se i vrednost kuće.
Malter i boje za fasadu
Malter i fasadne boje, osim što kući daju poseban izgled, štite fasadu od vremenskih neprilika. Da bi fasada duže zadržala lep izgled neophodno je uskladiti donji, gornji malter i fasadnu boju.
Na taj način svojoj kući dajte lep izgled. Međutim fasada mora i da štiti objekat od vetra, UV zraka, zagađenja i temperaturnih promena. Moderne fasade imaju takav sastav da u isto vreme i ulepštavaju i štite kuću.
Pravi malter za fasadu sa strukturom
U zavisnosti od veziva, agregata i razmere prilikom mešanja dobija se malter sa različitim svojstvima za svaku primenu. Malter svake kuće sastoji se od jednog ili više slojeva.
Silikatni malter je protiv veštačkih boja, dok mineralni plemeniti malter može da se strukturira na različite načine.
Ono na šta bi vlasnici kuća trebalo da pripaze, pri izboru maltera, jeste sposobnost difuzije. Malter koji ima visoku sposobnost difuzije sprečiće prodor vode i pojavu algi i gljivica jer upija vlagu koju kasnije ponovo ispušta.
Boja za fasadu
Odluka o boji fasade je individualna. Svaki vlasnik odabirom boje daje poseban pečat i jedinstveno lice svojoj kući. Većina se odluči za svetlije i prirodne boje, dok oni smeliji biraju drečavije i uočljivije nijanse koje privlače pažnju.
Vlasnici bi, pri izboru boje fasade, trebalo da obrate pažnju na to da ona bude u skladu sa okolinom i kvartom u kome se nalazi.
Saveti za izbor boja
Ukoliko vlasnik želi skladan izgled fasade trebalo bi da bira boje koje se u krugu boja nalaze jedna pored druge (primer: crveno-ljubičasto-plavo, žuto-narandžasto-crveno…). Za dobar kontrast vrednost boja trebalo bi da bude minimalno 20 bodova odvojena jedna od druge.
Tamnije boje najbolje je koristiti u malim mestima jer što je veća površina fasade to je dominantniji učinak tamnih boja.
Međutim, neće sve boje isto izgledati na različitim fasadama. Kod finog maltera tonovi plave su skladni, ali nisu kod onih maltera koji imaju grube strukture.
Treba biti štedljiv kada je reč o naglašavanju boja kako bi se dobio najbolji mogući efekat. Jačom bojom mogu da se naglase prozorske klupice ili roletne.
Izuzetno je važno da se uradi probni premaz!
Dakle, vlasnici kuće trebalo bi da boju nanesu na deo fasade, posmatraju je tokom dana na različitoj svetlosti i tek onda konačno odluče da li je boja odgovarajuća za celu kuću ili deo fasade.