Graditi ekološki – svakako, da!

Ekološki graditi znači pametno graditi. Ali šta to zapravo znači? Otkrivamo vam korisne informacije o tome kako da izgradite kuću od ekološkog materijala, onu koja će vam dugoročno isplatiti investiciju, koja će vam smanjiti režijske račune i u kojoj ćete biti sigurni i zaštićeni.

Ako gradite, ulažete svoj, i to ne mali novac, u projekt koji bi trebalo da vas zadovolji na dugi niz godina. Stoga ne bi trebalo da dozvolite velike greške.

Ekološka gradnja je izbor sa kojim ćete biti sigurni da imate podršku, iskustvo i znanje stručnjaka i izvođača, kao i da je materijal i sastav gradnje primeren geografskim karakteristikama vašeg zemljišta, klimi u kojoj gradite, seizmičkoj aktivnosti i sličnim uslovima.

Graditi ekološki, osim dobro projektovane kuće, podrazumeva i da dobro odaberete materijal za gradnju.

Za naše podneblje biće vam potreban građevinski materijal koji ima dobra termoizolaciona svojstva, omogućuje jednostavnu i brzu gradnju, a ekološki je prihvatljiv.

Ekološka gradnja ima veliku budućnost, jer bez obzira na krizu nabavke fosilnih goriva, omogućuje energetsku nezavisnost. Racionalno odnošenje prema potrošnji energije (što doprinosi i značajnom smanjenju računa) može se postići mnogim jednostavnim merama.

Cilj je postići energetsku efikasnost, a ne samo uštedu u energiji.

Ekološka gradnja kroz poređenje osnovnih materijala

Prostor Srbije, pa i Evrope, poznaje nekoliko tradicionalnih građevnih materijala. To su opeka ili cigla i drvo. Od modernih materijala koji zadovoljavaju eko kriterijume tu je YTONG porobeton.

U nastavku pročitajte više o svakom od navedenih materijala za gradnju s aspekta ekološke gradnje.

Porobeton

Porobeton, Ytong, postao je važan proizvod za energetski efikasnu gradnju u Evropi, primarno zbog izvrsnih termoizolacionih svojstava. Obezbeđuje zdravu unutrašnju klimu vazduha, bez pojave plesni i vlage. Porobeton je prirodan i moguće ga je reciklirati, siguran je, a za njegovu proizvodnju potrebno je daleko manje energije nego za proizvodnju opeke. Lagan je, praktičan i jednostavan za gradnju, što znatno smanjuje broj dana i radnika na gradilištu i štedi vaš novac. Odgovara svim klimatskim uslovima, a termoizolaciona svojstva mogu se dodatno poboljšati YTONG Multiporom.

YTONG funkcioniše u sastavu gradnje koji je ekološka u konstrukcijskom i finansijskom smislu. Osim toga, od YTONG materijala se grade niskoenergetske i pasivne kuće, izvrsnih ekoloških i energetski efikasnih svojstava. Pogledajte na linkovima!

Drvena građa

Drvo je najprirodniji ekološki materijal. Drvenu građu bi trebalo koristiti ukoliko bi poput dobrog gospodara, šume redovno i odgovorno održavali. Naime, drveće će ponovo izrasti bez narušavanja prirodnog balansa. Drvene konstrukcije mogu trajati vekovima neoštećene vremenom.

Međutim, drvene konstrukcije treba zaštititi od vlage, insekata i različitih oštećenja. Drvo je biorazgradivo i ne ostavlja značajan ekološki otisak na okolinu. Kako bi se obradilo i pripremilo za gradnju, nije potrebno jako mnogo energije.

No, ono traži redovno održavanje, premazivanje hemijskim sredstvima protiv insekata i vremenskih prilika.  Ta sredstva su skupa i, uglavnom, nisu ekološka. To sve ulazi u cenu gradnje drvetom i samo je povisuje. I, ne treba zaboraviti, kako drvo „radi“ menja se s vremenom, mada to doprinosi šarmu takvoga objekta. Međutim, graditeljima ta činjenica predstavlja dodatni napor u projektovanju.

Cigla ili opeka

Reč je o  najrasprostranjenijem građevinskom materijalu naših prostora. Lako je dostupna, prihvaćena i ne iziskuje dodatnu edukaciju izvođača.  Vrlo je postojana i otporna na truljenje i insekte. Zahvaljujući svojoj gustini sporije se zagrijava leti, i sporije hladi zimi, što pomaže u regulisanju temperature u domu. Moderniji proizvođači opeke unapredili su proizvodnju na način da u procesu proizvodnje manje zagađuju nego što je to bio slučaj u prošlosti. Ipak, takvih proizvođača je vrlo malo.

Naime, za proizvodnju opeke utroši se mnogo energije jer se ona peče na temperaturi od oko 1000 stepeni. Nedostatak u standardnoj gradnji opekom su debeli nanosi maltera što za posledicu ima pojavu toplotnih mostova, a zatim i gubitak toplote. Taj se gubitak može smanjiti dobrom izolacijom. Na opeku se najčešće stavlja stiropor koji tokom vremena gubi svoja izolaciona svojstva.

Nažalost, zbog finansijskih poteškoća ili nedovoljne informisanosti o energetskoj efikasnosti, često se događa da gradnja stane upravo u toj završnoj fazi, pa onda imamo mnoštvo kuća bez fasade. Takve kuće troše najmanje četiri puta više od propisanog energetskog standarda.

Ekološka gradnja je i zelena gradnja

Reč je o gradnji koja vodi brigu o sirovini, uticaju na zdravlje čoveka i čovekovog okruženja, transportu do fabrike, ljudskim i materijalnim resursima, samoj proizvodnji, transportu do kupca, izgradnji – i na kraju, reciklaži proizvoda kad jednom dođe kraj životnom veku našeg objekta. Zato se još i naziva – zelena gradnja!

Graditi ekološki – nasleđe predaka

Ako se vratimo daleko u prošlost možemo zamisliti kako su se u nekom trenutku pojavili prvi graditelji koji su odlučili da oblikuju pećinu u koju su se sklanjali s vremena na vreme. Nakon prirodne pećine, čovek je odlučio da izgradi svoj dom vlastitim snagama. Stvorena je koliba. Stub ili zid s krovom – i dobili smo kuću.

Svakako da su prvi graditelji koristili ono što im je bilo pri ruci, grubi materijal koji je trebalo tek malo obraditi. Kamen, drvo i potom opeka kao najrašireniji građevinski materijali.

Bilo je potrebno dugogodišnje iskustvo kako bi se otkrio najbolji način upotrebe tih materijala. Čvrstoća, obradivost ili kombinacija dvaju i više materijala, davali su različite rezultate u gradnji. Trebalo je puno isprobavati, puno grešiti dok se nije pronašao optimalan način gradnje velikih građevina.

U svetu postoji još nekoliko živih tradicija koje koriste znanja nasleđena od predaka kao osnovno sredstvo za izgradnju ekološkog i duhovno zdravog doma.

Feng shui

Feng Shui je kineska tehnika koja predviđa kako i gde izgraditi dom koji će biti srećan životni prostor stanarima. Feng znači vetar, a Shui voda. Poslednjih godina ta kineska veština postala je dosta popularna na zapadu. Međutim, treba imati na umu da je potrebno veliko iskustvo da bi se dobio dobar rezultat jer Feng Shui ne određuje uvek precizno šta, kako i gde graditi.

Hiljadama godina se eksperimentiralo šta bi bilo najbolje i gde bi bilo najbolje graditi. To viševekovno iskustvo se sada može primeniti i kod nas gde se još uvek mnogo gradi daleko od ekoloških principa.

Vastu Shastra

Kao i Feng Shui, Vastu Shastra je tradicionalan način projektovanja i građenja, a ta tradicija dolazi iz Indije gde se još koristi kao uobičajen postupak prilikom gradnje. Ta tradicija datira od pre više hiljada godina i koristi prirodne zakonitosti da bi se izgradio i uredio dom koji je prosperitetan za osobe koje u njemu borave.

Povezana je s Vedama u kojima su do detalja opisani načini gradnje kuće, raspored i veličina prostorija. Slično principima Feng Shuia, i kod Vastua je osnovno balansirati energije koje potiču od Zemlje, zgrada i ljudi. Pet elemenata se koristi kako bi se povezale strane sveta. Sve energije su povezane s određenim božanstvima.

Ta tradicija očuvala se hiljadama godina u gotovo nepromenjenom obliku. Potrebno je veliko iskustvo da bi se dobio pravi rezultat koristeći Vastu Shastru. Nije dovoljno pročitati poneku knjigu da bi se znalo kako ti principi funkcionišu. Kako su svi načini gradnje koji potiču s Dalekog istoka povezani s duhovnošću, teško je iz iskustva prosečnog zapadnjaka odmah pretvarati vrednosti drugih kultura u ovu našu.

I u tradiciji Severne Amerike postoji način gradnje koji poštuje prirodu. Gotovo isto kao i u Aziji, način kako se određuje šta, gde i kada će se nešto graditi, baziran je na očitavanju energija. Fizička okolina koja nas okružuje samo je jedan vid energije. Detekcija i raspored energija u prostoru daju dobar ili loš rezultat.

Ekološka gradnja danas

Arhitektonsko oblikovanje kuća, kao i potreba za što bržim građenjem, dovelo je do zanemarivanja osnovnih pravila kod graditeljstva: briga za zdravlje korisnika. Deklarativno će se svako saglasiti da je potrebno ekološki zdravo graditi, ali praksa je daleko od toga.

Nije samo društvena izgradnja ta koja se srozala na niske ekološke grane, već začuđuje nedostatak razmišljanja običnih ljudi koji grade dom samo za sebe i svoju obitelj. Uz sve argumente koji govore šta treba učiniti da se dobije zdrav i prijatan dom, većina ljudi će odmahnuti rukom i reći: „Nije to za mene.” A onda, kasnije, zažale zbog nedostatka znanja i informisanosti, pa žive u skupim kućama s nekvalitetnom mikroklimom i visokim režijskim troškovima.

Graditi ekološki nije jednosmerna ulica koja poštuje samo dva ili tri osnovna principa. Kada se uđe dublje u srž, otvaraju se široke avenije s beskonačnim mogućnostima koje sve vode ka jednom cilju: stvoriti dostojan dom srećnom čoveku.