Kuće utiču na nas: Neuronaučni pristup arhitekturi
Neuronaučni pristup arhitekturi sve je prisutniji u poslednjih desetak godina. Naučnici koji se bave tim područjem tvrde da izgrađena okolina duboko utiče na naša iskustva kao i da će s vremenom uticati i na našu biološku i genetsku kartu.
U nekim kućama i domovima osećamo se odlično, prijatno, pa čak i radosno, a da naizgled nema naročitog razloga za to. S druge strane, neki domovi nas već pri ulasku „zasene“ nekim neprijatnim osećajem.
Sigurno ste tako nešto već doživeli u životu!
Postoje nova istraživanja koja nastoje da takav fenomen istraže takozvanim neuronaučnim pristupom.
Uzimajući to u obzir, sve inovacije koje se primenjuju u arhitekturi i izgradnji kuća treba pažljivo sprovesti.
Čitanje, ali i pisanje, matematika, umetnost, religija, poljoprivreda i gradski život dramatično su uvećali urođene sposobnosti naših primatskih mozgova. Naša vrsta se sama uzdiže iznad svog biološkog stanja, za sebe stvara veštačku kulturnu sredinu i uči se novim veštinama poput čitanja. Ta jedinstveno ljudska sposobnost zbunjuje i zahteva teorijsko objašnjenje.
U nastavku teksta donosimo nekoliko saveta kako, prema neuronaučnim principima, dom učiniti prijatnijim za život i naše neuronske sklopove u mozgu.
Kuće budućnosti – srećniji domovi
Smatra se da će u budućnosti za filozofiju i pristup arhitekturi biti važno da se uključi intenzivnija kombinacija kvantitativnih empirijskih rezultata i dimenzije ponašanja, bazirana na fenomenologiji i neuronauci.
I renomirani finski arhitekta Alvar Aalto predstavio je slične ideje u tridesetim godinama prošlog veka. On je takođe istakao važnost mašte, naročito među mladim studentima arhitekture. U tom smislu bi bilo dobro kad bi studenti na računarima počeli da projektuju tek onda kad pokažu koliko su sposobni da koriste svoju maštu i olovku.
Kuće koje slede principe neuronauke
Šta bismo već sada mogli pozitivno da učinimo za svoj dom i za nas same? Saveti koje donosimo nisu skupi, gotovo odmah su izvodljivi, a naučnici tvrde – donose nam dobro.
OSVETLJENJE
Da je svetlost u domu vrlo važna, ne treba posebno isticati. Međutim, nemaju sve prostorije jednaku potrebu za svetlom. U kuhinji i dnevnom boravku treba nam mnogo svetlosti. U spavaćoj sobi je, pak, važniji mrak jer čak i mala količina svetla (na primer sa brojčanika elektronskog sata) može omesti lučenje melatonina. Zbog hormona melatonina ne osećamo pospanost onda kada je prirodno da je osećamo, pa ostajemo duže budni i propuštamo važan period spavanja.
Savet: Zamračite prostoriju u kojoj spavate. Televizor i ostale elektronske uređaje premestite u drugu prostoriju.
ZELENILO
Nije nepoznanica da zelenilo u domu blagotvorno utiče na ljude. Ako u svoj dom i dvorište unesete zelene biljke, cveće ili drveće, uticaćete na smanjenje stresa i na poboljšanje koncentracije ukućana. U tome će vam pomoći čak i lepe slike prirode.
Savet: Ukoliko niste vični negovanju biljaka, ali biste ipak da unesete zelenilo u dom, odaberite nezahtevne biljke poput mirnog i zelenog ljiljana, spatifiluma, aloje ili sabljice (poznatije pod nazivom svekrvin jezik). One se lako održavaju, a prema istraživanju NASA, te su biljke i odlični prečišćivači vazduha.
UREDNA KUĆA
Naš mozak je neprestano izložen kompleksnom procesu odlučivanja. Na primer, od odluke u prodavnici koju ćemo, između njih 20-ak, čokoladu kupiti, do toga hoćemo li se rastati ili ne. Zbog toga se iscrpljuje i umara pa postoji mogućnost da u tom procesu počne izbegavati složenije i birati jednostavnije opcije. Na primer, da odustanemo od kuvanja kod kuće i jedemo lako dostupnu, nezdravu, brzu hranu. Kako mozgu olakšati posao?
Smanjite broj svakodnevnih odluka!
Savet: Neka vam odeća u ormaru bude uredno složena kako biste lakše odlučili šta da obučete. Dom redovno pospremajte da se ne bi svaki dan zamarali raščišćavanjem nereda i traženjem stvari.
OBLICI KOJIMA SMO OKRUŽENI
Stara kineska veština uređivanja prostora u skladu sa zakonima prirode, feng shui, poznaje to pravilo već hiljadama godina, a danas ga potvrđuju i neuronaučnici: u prostorijama opremljenim nameštajem ravnih i strogih linija i ukrasnim predmetima oštrih ivica osećamo opasnost i negativnost!
Međutim, nameštaj ili ukrasi zaobljenih linija stvaraju osećaj prijatnosti i zadovoljstva. Naučni pristup arhitekturi govori da obli nameštaj i dekoracija jače stimulišu moždanu aktivnost od pravougaonih.
Savet: Unesite u svoj dom nekoliko detalja zaobljenih formi poput okruglih stolića, oblih vaza, kružnih jastuka ili ogledala.
NEK SE KUĆA MENJA
Bolje delovanje i funkcionisanje mozga, povećanje plastičnosti neuronskih veza i poboljšanje raspoloženja postići ćete, tako što ćete barem jednom godišnje u svom domu napraviti neku veću promenu.
Savet: Zamenite dotrajale stvari, popravite ono što ne funkcioniše, promenite raspored nameštaja. Svoj dom ćete gledati drugim očima jer ćete razbiti rutinu na koju se mozak navikao.
Mozak, kažu neuronaučnici, traži nove i drugačije nadražaje. Ali, ne njih previše! Nek vam dom donosi boljitak!
