Temelji i temeljenje kuće

Temeljenje kuće predstavlja najvažniji korak u gradnji. Da bi građevina bila sigurna, mora da ima ispravan temelj. Objekat može da bude izuzetno vredan i vrhunski uređen, međutim ako se nalazi na lošim temeljima, gotovo je bezvredan.

Za razliku od svih ostalih elemenata objekta, samo je temelj nemoguće ponovo izgraditi i obnoviti. Stoga na temelju ne sme da se štedi i ovaj korak u gradnji ne trpi promašaje!

Uloga temelja i temeljenja

Uloga temelja jeste da osigura čvrstoću i stabilnost kuće tokom dugog vremenskog perioda kao i u slučaju malih pomeranja tla.

S obzirom na to da je čvrstoća tla manja od čvrstoće građevinskih materijala, neophodno je izgraditi temelje, kao podlogu svakog objekta, koji će celo opterećenje tog objekta ravnomerno raspodeliti.

Izuzetak je temeljenje na potpuno kamenom tlu koje se može pronaći u nekim primorskim oblastima. Tu temelji prenose opterećenje zida i stubova na podlogu.

Prema normama Evropske unije najmanja debljina temelja iznosi 0,5 m.

Pre nego što započnu radovi iskopavanja i gradnje temelja, neophodno je analizirati tlo u koje će biti postavljen temelj. Izgradnju temelja potrebno je prilagoditi vrsti tla, kao i uzeti u obzir eventualnu pojavu podzemnih voda. Kod slučajeva podzemnih voda, tačnije u nesigurnim i nejasnim situacijama, neophodno je detaljnije ispitivanje tla.

Takođe, veoma je važno da dubina temelja bude veća od granice smrzavanja tla. Ukoliko nije dovoljno ukopan, temelj može značajno da se podigne usled formiranja kristalčića leda. Tada nastaju velika oštećena jer led razara strukturu betona, a to dovodi do stvaranja još većih pukotina u koje kasnije prodire voda koja šteti armaturi. Na taj način se otvara put za još veće smrzavanje unutar cele strukture.

S obzirom na to da se smatra da je granica smrzavanja tla između 0,8 i 1,2 m, temelji moraju najmanje toliko da budu ukopani.

Temeljenje niže od komšijinog

Ako se temelji jednog objekta postavljaju niže od temelja susednog objekta, onda se oni moraju učvrstiti. Učvršćivanje se izvodi armiranim betonom, zidovima, grubo granuliranim vrstama tla ili ubrizgavanjem hemijskih supstanci za učvršćivanje temelja. Pre početka ovakvih radova potrebno je snimiti i dokumentovati stanje susednih građevinskih objekata.

Statičar donosi odluku o vrsti i konstrukciji temelja određenog objekata, dok je projekat temelja sastavni deo projektne dokumentacije objekta.

Prilikom prikupljanja projektne dokumentacije i pre dobijanja potrebnih građevinskih dozvola, u zavisnosti od lokacije gradnje, potrebno je uraditi geomehaničko ispitivanje tla. Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja, statičar odlučuje o vrsti temelja.

Dubina temelja zavisiće od vrste tla, smrzavanja, vrste temeljenja i građevinskog objekta, podzemnih voda i stabilnosti protiv klizanja.

VRSTE PLITKIH TEMELJA

Plitki temelji mogu biti:

• Temelji samci – jedan temelj, jedan stub
• Temeljne trake – nose zidove, opterećene su celom svojom dužinom
• Temeljni roštilji – nose istovremeno i zidove i stubove
• Temeljne ploče – raspoređuju opterećenje od zidova i stubova na veliku površinu i na taj način smanjuju njegov intezitet

Temeljne ploče koriste se kod zgrada sa osam ili više spratova, kao i kada je nosivost tla manja od 150 kPa.

Temeljne ploče ispod zgrada mogu biti:
a)   PUNE
b)   REBRASTE
a)   ŠUPLJE

Instalacije u temeljima

Osnovne instalacije (keramičke, metalne ili od tvrde plastike) za kanalizaciju i odvod otpadnih voda postavljaju se u neobrađenu jamu iskopa. Veoma je važno da instalacije imaju ispravan pad (1 do 1,5 odsto). Takođe je važna i ugradnja kontrolnog okna.

Nakon što se postave instalacije, sipa se šljunak između okolnog tla i temelja. Šljunak sprečava nadiranje i prodor podzemnih voda u zid građevine.

Pre toga postavlja se zaštitni sloj mršavog betona kako temelji i arimirana betonska ploča ne bi imali kontakt sa okolnom zemljom.

Temelji i temeljna (nosiva) ploča

Veoma važna u daljem planiranju je nosivost tla. S obzirom na nosivost i čvrstoću tla neophodno je postaviti ili samo temelje ili još dodatno i nosivu ploču.

Temeljna (nosiva) ploča postavlja se kada tlo nije dovoljno čvrsto i ne može da podnese opterećenje ili kada je samo opterećenje objekta previsoko. Tada se preko cele površine temelja gradi armirana betonska ploča koja prihvata deo opterećenja objekta. Naime, čelični oklop garantuje ravnomernu podelu tereta i opterećenja koje proizvodi objekat.

Ako su prisutne i podzemne vode na građevinskom zemljištu, preporučljivo je da se postavi dodatna izolacija sa strana ali i sa donje strane temelja.

Armirane betonske nosive ploče pogodne su kada kod objekta nije potrebno graditi podrum. U finansijskom smislu ovakav oblik gradnje ima prednost. Naime, u tom slučaju nema troškova u vezi sa iskopavanjem tla kao ni za postavljanjem oplata. S tim u vezi gradnja armirane betonske ploče poželjna je čak i kada je reč o dovoljno stabilnom i čvrstom tlu.

Gradnja temelja

Gradnja temelja, odnosno postavljanje armirane betonske ploče sprovodi se u nekoliko koraka:

1. Iskop
2. Postavljanje instalacija
3. Zaštita od vlage
4. Čelična oplata i armatura
5. Izlivanje betona

Temelji na svakom objektu moraju da budu takvi da niske temperature ne mogu da ih oštete niti da na njih negativno utiču. Da bi se sprečilo da niska temperatura dođe do površine temelja, neophodno je da visina između gornjeg ruba temelja i donjeg ruba podloge iznosi najmanje 80 cm. Tek tada možemo da budemo sigurni da ćemo izbeći oštećenja.

Zaštita od vlage

Zaštita od vlage i to u obliku čvrste folije ili bitumenskih elemenata postavlja se u zaštitni sloj betona.

Prilikom postavljanja ove zaštite veoma je važno pripaziti da ne dođe do pucanja ili bilo kakvog oštećenja folije ili bitumentskih elemenata.

U zavisnosti od vrste i nadiranja podzemnih voda ugrađuje se beli zaštitni sloj (folija) ili crni zaštitni sloj (bitumenska zaštita). Uglavnom se kao zaštita od vlage koristi bitumenska zaštita, dok folija služi da spreči da podzemna voda usled pritiska dođe na površinu.

Armatura ili čelična oplata

Armatura se postavlja nakon izolacije. Ona se po pravilu sastoji od čelične mreže koja se postavlja u betonsku masu. Neki delovi čelične mreže fiksiraju se i povezuju veznom žicom.

Serklaž se često postavlja na betonskoj ploči i štiti je od niskih temperatura. On se prvo obrađuje jer sadrži armaturne elemente (čeličnu mrežu) koji su povezani s podnom armiranom pločom.

Ponekad se koristi i beton s čeličnim vlaknima. U tom slučaju nije potrebna dodatna armatura.

Uzdužna armatura postavlja se na mesta koja su predviđena za ugradnju vrata.

GREŠKE KOD TEMELJENJA

Najčešću grešku prave izvođači i projektanti koji zaborave da su temelji sastavni deo zgrade i da je njihova toplotna izolacija u terenu samo produžetak fasade.

Takođe greši se i u tome što se kišnici ne osigura normalan odlazak.

Manje greške se prave kod hidroizolacije. Zaboravlja se na zaštitu toplotne izolacije u terenu sa čepastom folijom koja štiti izolaciju, a ujedno je i prva odbrana od vode.

Takođe treba osigurati i odvajanje kišnice s krova i nagib terena od zgrade.