Zgrade sa nultom emisijom
Zašto zgrade sa nultom emisijom izazivaju sve veće interesovanje?
Prevazilaženje novih izazova u građevinarstvu i istovremeno očuvanje životne sredine sve više dobija na značaju sa rastućom svešću o klimatskim promenama.
Smanjenje emisija Co2 predstavlja glavni instrument protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Ovo je izazov u kome, kao ljudi i stanovnici planete, učestvujemo poslednjih godina u nadi da ćemo ograničiti porast prosečnih temperatura na Zemlji. Stoga, jedan od ciljeva kome se sve više teži je primena zelene arhitekture i izgradnja zgrada sa nultom emisijom.
Šta su Net Zero zgrade?
Kao kod pasivnih kuća i kod zgrada sa nultom emisijom, ključna reč je optimizacija. Za razliku od pasivnih kuća gde je primarni cilj postizanje energetske efikasnosti, kod zgrada sa nultom emisijom pažnja je usmerena na smanjenje emisije ugljen-dioksida, koju treba svesti na nulu.
Zgrade sa nultom emisijom mogu postići ovaj cilj kroz niz mera kao što su:
- Smanjenje potrošnje energije u stambenoj jedinici kroz efikasnu upotrebu građevinskih praksi koje ograničavaju gubitke toplote
- Opremanje zgrade obnovljivim izvorima energije kao što su solarni paneli, kako bi bila suštinski nezavisna sa energetske tačke gledišta
- Pokrivanje mogućih dodatnih energetskih potreba zgrade samo preko eksternih dobavljača koji koriste obnovljivu energiju.
Ukratko, neophodno je potpuno odvajanje od fosilnih goriva, što bi eliminisalo emisije gasova staklene bašte koje zgrada proizvodi tokom svog životnog ciklusa.
Ali zašto se teži ovom cilju i zbog čega se fokus stavlja na zgrade sa nultom emisijom koje su tako važne za našu budućnost?
Domovi budućnosti
Proizvodimo više CO2 nego što priroda (zemljište, šume i okeani ) može da podrži. Prema najnovijim procenama Evropske Unije, globalni prirodni resursi su sposobni da apsorbuju između 9,5 i 11 milijardi CO2 godišnje. U 2021. godini svet je proizveo ukupno 37,8 milijardi tona CO2, što je za oko četiri puta više. Od toga samo udeo građevinske industrije iznosio je 37% emisije CO2.
Iz tog razloga Evropska Unija je odlučila da usmeri pažnju na ovaj sektor, zalažući se za nove propise u nadi da će se stepen globalnog zagrevanja zadržati ispod 1,5C.
Predložene direktive EU imaju za cilj potpunu dekarbonizaciju evropskog fonda zgrada do 2050. godine, sa srednjim ciljem smanjenja emisije postavljenim na 55% do 2030.godine. Nakon što su se prve direktive primenile na zgrade sa nultom emisijom, pravila zajednice postala su striktnija:
- Do 2028.godine sve nove zgrade moraju imati nultu emisiju. Javne ustanove moraju da se adaptiraju do 2026.godine.
- Do 2033. godine sve postojeće zgrade moraju dostići najmanju energetsku klasu D.
Ovaj ambiciozan plan zahteva dugoročno planiranje dinamike i metodologije izgradnje, kao i upotrebu visokokvalitetnih građevinskih materijala.
Ytong – sistem gradnje koji apsorbuje CO2 i čuva životnu sredinu
Mi u kompaniji Xella dobro znamo koliko je neophodno raditi na zelenoj i ekološki prihvatljivoj gradnji. Visoko održiv, dugotrajan i ekološki Ytong sistem gradnje, značajno doprinosi održivosti i energetskoj efikasnosti zgrada. Pored brojnih prednosti i izvanrednih energetskih performansi, Ytong daje aktivan doprinos smanjenju Co2.
Jedna od možda manje poznatih prednosti autoklaviranog gas betona ogleda se u njegovoj sposobnost da apsorbuje i veže ugljen-dioksid u svoju strukturu. I baš kao i drveće, Ytong blokovi na sličan način „dišu“ i trajno upijaju i zadržavaju Co2 koji se tokom vremena ne oslobađa kao što je to slučaj sa tradicionalnim građevinskim materijalima.
Zahvaljujući svom prirodnom sastavu Ytong materijal može da apsorbuje i do 70kg/m3 Co2 i trajno ga fiksira u svoju strukturu. Ovaj proces pod nazivom rekarbonizacija je konstantan tokom čitavog životnog veka materijala i smanjuje ugljenični otisak uz merljive koristi za životnu sredinu.